Duga je tradicija Partizanove škole fudbala, koja širom Evrope osvaja turnire, ali ove godine ta deca su u trećem planu i šansu ne dobijaju ni na kašičicu.

Povezane vesti

Rezultat je merilo rada, pobede su misija svakaog trenera u velikom klubu sa armijom navijača, ali pojedinac na klupi, koji bude i prođe mora da zna šta je tradicija kluba, kakvu Partizan ima. Izgleda da Miroslav Đukić nije upućen u pređašnji rad kluba iz Humske ili gleda samo na kratke staze, a koncepcija ‘parnog valjka’ je decenijama jasno precizirana, da se pored trofeja, igranja u Ligi šampiona ili Ligi Evrope, promovišu talenti iz sopstvene škole. Njih nema kao kap vode u pustinji u planovima Miroslava Đukića, nalaze se u trećem plani, a od njihove prodaje se „živi“, zarađuju milioni. Činjenica da su najbolji na turnirima, da su oslonci u reprezentaciji za kormilara Partizana je samo mrtvo slovo na papiru.

Pre tri nedelje na prestižnom turniru ‘Ćele Vilotić’ čak pet igrača je standarno nastupalo u omladinskoj selekciji Srbije i ne samo to, dva od tri pojedinačna priznanja pripala su igračima Partizana. Aleksandar Popović (najbolji golman), Strahinja Bošnjak (najbolji igrač), koji je dugogogodišnji kapiten „orlova“, dok su zapažene uloge imali Đorđe Jovanović, golovima i učinkom se potvrdio Strahinja Jovanović i defanzivac Jovan Valukin.

FOTO: STARSPORT

Vreme prolazi, a klinci onda nemaju izbora, već da se pomire da kod Miroslava Đukića neće na pozornicu, a malo je nelogično da se razigravaju pozajmljeni igrači poput Danila Pantića, Nemanje Antonova i Teofilijusa Solomona, dok provereni klasan sopstven proizvod čeka da se dokaže. Tim putem su prošli Adem Ljajić, Stevan Jovetić, Nemanja Tomić, Lazar Marković, Aleksandar Mitrović, Ivan Obradović i mnogi drugi. Otišao je Nikola Milenković u Fiorentinu za 5,5 miliona evra, ali je igrao godinu i po dana, prvo ‘kiksirao’, a kasnije stasao kroz utakmice u vođu i zrelog štopera za velika dela. I ostali imaju pobednički duh, ljubav prema klubu, poznaju Partizan i samo bi bili ogroman plus na ovih pet bodova minisa. Vreme je za povratak tradiciji, pošto ovako ne štima.

Dovoljan primer je Crvena zvezda koja i pored visokih ambicija bar po 15 do 20 minuta poklanja Luki Adžiću, braći Ilić (proadti u Mančester siti) i Urošu Račiću.