Kada spomenete ime Crvene zvezde, gotovo svako ko iole prati fudbal širom sveta upoznat je sa imenom nekadašnjeg šampiona Evrope. I kada pogledate tribine bilo fudbalskog, bilo košarkaškog kluba, na njima ćete, ma koji meč da je u pitanju, moći da primetite nekoga ko je došao jer je o Crvenoj zvezdi čuo dovoljno da odluči da deo vremena provedenog u Beogradu odvoji za posetu stadionu „Rajko Mitić“ ili dvorani „Aleksandar Nikolić“. 

Povezane vesti

Jedan od takvih je i Rafal Konđolka, student srpskog jezika na Jagelonskom univerzitetu u Krakovu.

 Kako si došao u vezu sa Zvezdom

– To je bio jedini srpski klub koji sam poznavao. Kad god se spominjalo neko veliko evropsko takmičenje, tu je bilo ime Crvene zvezde. Recimo, nikada ranije nisam čuo za Partizan, mada znam da se to verovatno neće svideti nekim čitaocima. 

 Da li je to rezultiralo nečim konkretnim, recimo posetom utakmici? 

– Prvi put kad sam bio u Beogradu sam otišao na utakmicu, ne sećam se koju. Kad sam već bio u Beogradu, a igrala se na Marakani, pomislio sam zašto da ne? Čuo sam za klub, hajde da odemo na stadion. I to je to. Mislim, fudbalsku, ovo mi je prvi put na košarci, nju inače ne pratim uopšte. 

 Nije ostalo na njoj?

– Ne, do sad ih je bilo, pa mislim preko 20.

 Šta prepričavaš ljudima kad se vratiš u Krakov nakon toga? 

– Bio sam na toliko utakmica, nažalost ne i na onoj najvećoj… Nije se pogodilo da budem u Beogradu na taj datum, ali uprkos tome – navijači. Srpska scena, balkanska uopšte, je u Poljskoj veoma popularna. I mi smo poznati kao zemlja sa veoma jakom navijačkom scenom, a Zvezda i Partizan imaju veliko poštovanje među Poljacima, što se vatrenosti i načina navijanja tiče. Sportski ugao ćemo zanemariti, jer kvalitet igre nije moguće uporediti u Srbiji i Poljskoj. 

 Imaš li neku anegdotu sa stadiona? 

– Sećam se utakmice Zvezda – OFK, kada je osvojena titula, i kada je Pečnik postigao gol za 2:1, drug sa kojim sam bio na tribini mi je prilikom radovanja zakačio naočare, pa ih je, dok je 50.000 slavilo, jurio po istoku Marakane. 

 Rekao si da ne pratiš košarku, zašto si odlučio da dođeš u Pionir? 

– Nisam imao planove, haha… Šalim se, pa ukazala mi se prilika da odem na utakmicu, zašto da ne? Volim ja sport generalno, a košarka kod nas jednostavno nije toliko popularna, ne prati je mnogo ljudi. Ovo mi je novo iskustvo. 

 Spomenuo si navijačku scenu u Poljskoj. Kakva je atmosfera na utakmicama tamo? 

– Na velikim ili onim manjim utakmicama? U Srbiji, recimo, na utakmicama OFK Beograda, Rada, ili čak i mečevima koje Zvezda igra, ili Partizan, na svom terenu, bude par hiljada navijača. Imam utisak da su svi fokusirani isključivo na derbi i eventualno Vojvodinu. Toga u Poljskoj nema, moja Visla ima 12-13.000, Legija oko 20.000… Malo je stabilnije. Ovde na derbi dođe 55.000, a onda protiv Čukaričkog ili Mladosti iz Lučana bude pet hiljada. Kada je tako malo na stadionu koji prima 54.000, ne izgleda lepo… 

 A atmosfera na velikim mečevima

– Vi nemate krovove! Jednostavno, nije toliko akustično. Sa krovom na stadionu zvuk se duplira, bude mnogo glasnije. Ovde sve ide u vazduh, ne čuje se tako. Mada ne znam da li su Poljaci toliko vatreni. 

 Do sad nisi gledao derbi, da li planiraš to da promeniš? 

– Da! Nadam se već sledećeg proleća, ako bude na Zvezdinom stadionu. 

 Ako bi Visla igrala protiv Zvezde u nekom evrokupu, za koga bi navijao? 

– Uf, to je teško pitanje, tada bih imao problem… Naravno, šalim se, Visla je broj jedan, ali na svim ostalim utakmicama, ako izuzmemo taj duel, svim srcem sam uz Zvezdu. Blizak mi je klub. Ne navijam za njega od rođenja, naravno, kada bih rekao to bila bi laž, ali u meni ima vernog navijača.