Dugo je Aleksandar Pantić tražio svoje mesto pod suncem, klub u kojem bi dobio priliku da igra standardno i potpuno iskaže svoj kvalitet. Nakon odlaska iz domaćeg fudbala gde je nastupao za Crvenu zvezdu i Rad, mladi štoper se otisnuo put Pirineja gde je proveo četiri godine i nastupao za isto toliko klubova. Kako nije uspeo da se nametne u Viljarealu išao je na pozajmice u Eibar, Kordobu i Alaves ali je ono što je tražio pronašao na Istoku, tačnije u Ukrajini gde sada nastupa za slavni Dinamo iz Kijeva.

Povezane vesti

Ove sezone prilično standardano igraš u Dinamu, da li je to bio razlog iz kog si se odlučio za Kijev iako si imao ponude i iz zapadne Evrope?

– Razlog zbog kojeg sam došao jeste procena da je Kijev dobro mesto za nastavak moje karijere a i veliki klub kao što je Dinamo. Nikada se ne zna koliko će se igrati i da li će se igrati uopšte, ali Bogu hvala za sada je sve kako treba. Najbitnije je što igram svaku utakmicu, a transferu je doprinela i činjenica da mi za godinu dana ističe ugovor u Španiji.

Kako si se privikao na Kijev kao grad i kakvi su ti utisci iz jednog takvog kluba kao što je Dinamo?

– Kijev je veoma lep grad, ima velike sličnosti sa Beogradom i lepo se osećam ovde. O klubu ne treba trošiti puno reči, vrhunska ekipa bez obzira na situaciju u kojoj se nalazi.

Šahtjor tokom čitavog šampionata drži vodeću poziciju a sada i u finišu plej-ofa ima nedostižnu prednost. Da li ljudi u klubu drugo mesto doživljavaju kao neuspeh imajući u vidu da ste aktuelni šampioni?

– Tako je, oni su ove godine šampioni i naravno da je veliki neuspeh jer je Dinamo tim koji uvek ide na titulu. Kup je još uvek u igri, imamo finale 17. maja pa ćemo videti kako će biti kada se na kraju sezone podvuče crta.

Kolege u zadnjoj liniji su ti Antunes koga poznaješ od ranije i Vida koji je poreklom sa naših područja, koliko su ti oni pomogli da se privikneš na novo okruženje?

Antunesa znam još iz španskog prvenstva, a Vidu sam sada upoznao. Sjajni su momci, Domagoj Vida mi je pomogao da se uklopim kao neko ko je već dosta dugo ovde. Baš su dobri, sa njima se najviše družim van terena.

Selektor Muslin dosta eksperimentiše sa odbranom, šta očekuješ od kvalifikacija za SP i da li se nadaš pozivu u nekom od narednih mečeva?

– Napokon smo ‘živnuli’ malo i drago mi je zbog toga. Očekujem da ćemo se plasirati na Svetsko prvenstvo, naravno. Što se mog poziva tiče, ne razmišljam i ne očekujem ništa za sada, o tome odlučuje selektor. Ali nikad se ne zna…

Tokom boravka u Alavesu nisi imao sreće sa, jednu si doživeo već na samom početku sezone a drugu odmah po povratku na utakmici sa Seviljom. Kako gledaš na to što ti se dešavalo u Primeri?

– Jeste, imao sam malih pehova, ali nije to bilo ništa strašno, nije to bio razlog mog neigranja u Alavesu. Jednostavno nismo našli zajednički jezik iako sam tamo bio kao pozajmljen igrač. Ali kako sam već rekao, u fudbalu niko ništa ne garantuje.

Pratiš li mečeve svojih bivših klubova iz Srbije, Zvezde u plej-ofu i Rada u plej-autu?

– Pratim pomalo, vidim da se Rad bori za opstanak, a Zvezda je pretrpela poraz koji može skupo da je košta. Videćemo, još uvek ništa nije gotovo.

Tokom omladinskog staža nastupao si za Partizan, a potom otišao u Rad, pa u Zvezdu. Da li si nekada možda imao nekih neprijatnosti zbog prelaska iz jednog u drugog večitog rivala?

– Nikada nisam imao probleme jer sam uvek davao svoj maksimum, imao sam neke probleme druge prirode, ali oni nikakve veze nemaju sa Partizanom.

Kako ti se čini ova sezona Superlige?

– Ono što je na mene ostavilo najjači utisak jeste da sve više klubova mogu da pariraju Crvenoj zvezdi i Partizanu. To je lepo videti.

Što se Španije tiče, tamo si nastupao u četiri kluba Viljarealu, Kordobi, Eibaru i Alavesu, u kojem od njih si se najbolje osećao?

– Samim tim što sam nastupao u takvoj ligi kakve je Primera osećao sam se odlično, a ukoliko bih morao da izdvojim jedan klub, onda neka to bude Eibar. Tamo sam igrački bio najispunjeniji.

Ko osvaja Kup Srbije, ko Superligu, ko Ligu šampiona, a ko Ligu Evrope?

– Za Superligu sada Partizan ima stvarno lepu šansu, što se Kupa Srbije tiče, tu je još rano davati nekakve pretpostavke. Ligu šampiona osvaja, naravno, Juventus, a Ligu Evrope Selta. Za njih navijam zbog Radoje.

Koji ti je najdraži gol u karijeri, da li možda najradije pamtiš onaj za mladu reprezentaciju protiv Holandije?

– Ne mogu baš sa puno golova da se pohvalim, voleo bih da je drugačije. Ali, eto, oba su mi draga (smeh).

Kakvo je stanje u Kijevu i Ukrajini uzimajući u obzir konflikte koji su bili sa Rusijom?

– Stanje je mirno, sve je u redu. Kijev je mirniji od Beograda, ja ne osećam nikakve promene od kako sam stigao ovde.

Kakva je ukrajinska kuhinja, ima li sličnosti sa našom?

– Dobra je kuhinja, fino se jede. Ima sličnosti, naravno, mada imaju oni neke svoje specijalitete kao i mi. Imamo i resotran ‘Beograd’ gde je naša ‘klopa’ na meniju pa ne moram da se privikavam preterano (smeh).

HUMANITARNI TIKET
Aleksandar Pantić je na kraju intervjua napravio humanitarni tiket u saradnji sa našim sponzorom kladioncom MaxBet. Eventualni dobitak fudbaler i kladionica MaxBet će dobitak darovati za akciju ‘Koš za sreću’ u sklopu humanitarne organizacije ‘Trojka iz bloka’, za pomaganje ugroženim, višečlanim porodicama širom Balkana.