Bivši napadač Partizana, Aleksandar Mitrović oglasio povodom ‘teških’ reči Alberta Nađa.

Nađ je u izjavi o trensferima igrača Partizana spomenuo i mladog napadača, tačnije njegovog oca koji je upravi crno-belih navodno pretio bombama i pozivao se na pomoć uglednih političara oko prelaska Mitrovića u Andrleht.


Očekivao, napadač Njukasla je bio razočaran i odmah reagovao povodom toga:

– Iz svega što sam pročitao ispada da mi je bilo najvažnije da po svaku cenu odem iz Partizana i zaradim veliki novac. To jednostavno nije tačno, i nikada neću dozvoliti da se na takav način priča o meni i narušava se moj odnos sa klubom koji volim najviše na svetu i u koji ću se, ako bude sreće, ponovo vratiti. Istina je samo jedna, a ja sam spreman da je ispričam, počeo je Mitrović svoju ispovest.

Zatim se osvrnuo na početak njegove karijere u crno-belom dresu.

– Od svoje devete do petnaeste godine sam putovao od Smedereva do Beograda, što autobusom, što kolima sa ocem. Za sve to vreme nikada nisam dobio stipendiju od Partizana. Sećam se da sam samo povremeno dobijao po 50 evra kako bi mi se regulisao prevoz, a to nije bilo dovoljno da se pokriju troškovi. Od Partizana nisam dobio nijednu stipendiju, par njih je leglo na moj račun u Teleoptiku, dok sam od profesionalnog ugovora sa Partizanom dobio samo 1.000 evra?!

Bez zadrška, mčadi napadač je nastavio priču:

Volim Partizan više od života i mnogo više od onih koji se busaju u grudi i pričaju o tome. Pa ljudi, ja sam potpisao profesionalni ugovor sa klubom tako što nisam ni pročitao šta u njemu piše i o kojoj se sumi radi. Želeo sam samo da budem igrač Partizana, da postanem profesionalac. Sada nema potrebe da bilo šta krijem, dobio sam po slovu ugovora 12.000 evra za godinu dana.

U ugovoru je stajalo jedno, ali se desilo nesto sasvim drugo.

– Odgovorno tvrdim da mi je od ugovornih obaveza isplaćeno samo 1.000 evra, i taj novac sam dobio uoči odlučujućeg prvenstvenog derbija, onog koji je Partizan dobio sa 1:0 u Humskoj golom Miloša Jojića. Prošao sam puno toga do profesionalnog ugovora, mnogo sam suza isplakao, čekao sam strpljivo. Vratilo mi se i ni zbog čega mi nije žao. Nije bilo ni tada, a ni sada, nastavlja svoju priču Mitrović

Zatim se konkretno dotakao izjave Alberta Nađa:

– Nije se ta ponuda Anderlehta pojavila kako je predstavljeno, odjednom, niti je ona bila štetna za Partizan. Ona je bila aktuelna odmah posle Evropskog prvenstva za mlade i mnogo pre mog odlaska u avgustu o svemu je postignut dogovor. Anderleht je nudio 5 miliona evra i 20 odsto od naredne prodaje, što je odgovaralo i Partizanu i meni, jer sam belgijski klub smatrao idealnim za svoj dalji razvoj.

Onda je usledila drama oko toga dali da ide ili ne

– Do drame je došlo zato što Nađ tada nije uspeo da pronađe novog napadača. Posle EP je sve bilo u redu, a kako se bližio kraj prelaznog roka, to mu više nije odgovaralo. Te priče da je moj otac pretio bombama su smešne, on je čovek gospodin i nikada ne bi ulazio u tako nešto. Imam poštovanje prema Nađu kao legendi koju sam bodrio sa južne tribine, ali ta priča posle toliko vremena i dodvoravanje nekom, to je smešno. Pa on je tada pravio problem i za Ivanova i za Markovića i za mene, i na kraju smo svi prodati. Toliko o tome koliki je uticaj imao!, jasan je Mitrović

Mladi napadač na kraju zaključuje da mu ni na kraj pameti nije da ‘blati’ Nađa, već da iznese istinu:

– Ne želim da me neko pljuje pod velom priče o ljubavi i da govori o tome kako bi se tukao za Partizan. Ja sam se takođe tukao za Partizan, dobijao i kartone i batine. Propatio sam mnogo zbog moje ljubavi, poslednji iz generacije dobio stan na Medaku, pa sam čak i više putovao do škole u Zemunu nego pre toga. Igrao sam po nekoliko minuta do ulaska u prvi tim, ćutao, trpeo i patio. E zbog svega toga ne dozvoljavam da se moja emocija prema Partizanu dovodi u sumnju. Nisam od onih koji se busaju, Partizan je od mene zaradio sedam-osam miliona, prošao sam sito i rešeto, i često zamišljam dan kada ću ponovo obući taj dres i zaigrati pred “grobarima” – završio je emotivnu ispovest Mitrović.

Jedino sa čim se složio sa Nađom je to da je Vuk Rašović zaslužan za njegovo fudbalsko znanje:

– Rašović je jedini čovek koji mi je dao šansu, mogu slobodno da kažem da me je on napravio igračem, on je najviše zaslužan što sam to što jesam. Kasnije mi je bilo mnogo krivo zbog njega jer su ga oterali kada je imao bod više od Zvezde, a bio je primoran da igra bez napadača. Često se čujemo, doživotno sam mu zahvalan, sigurno je da nema čoveka koji je više uradio za mene – jasan je Mitrović.