Nikada nije ni pomislio Kamerunac Abubakar Oumaru da će za sedam godina u Srbiji igrati za sva četiri najveća kluba, ali tako se desilo. Šta voli u Srbiji, ima li sličnosti sa njegovom zemljom i zašto je rodni grad obojen u crno-belo saznaćete u redovima koji slede…

Povezane vesti

Ako živite blizu Delta sitija možete da ga sretnete u restoranu na ručk, kafi ili u bioskopu. Kada smo kod kafe, Duala, Oumaruov rodni grad jedan je od najvećih izvoznika kafe u Africi. A naša kafa je?

– Drugačija je. Ljudi u Kamerunu mnogo vole neskafu, ali ona je poprilično drugačija tamo i ovde. Kod nas se pravi mnogo jača. Najveću razliku osetim kada pijem espreso. U domovini je on mnogo jači i ja više volim takav.

Rodni grad brzonogog napadača već je obojen u crno-belo, što smo imali i nedavno prilike da vidimo.

– Mnogo prijatelja u Kamerunu, ne samo u Duali, ima dres Partizana s mojim prezimenom. Često mi ih traže i, kada god mogu, ja im ih ponesem.

Oumaruov povratak u Kinu, se spominje oovih dana, a šta je istina?

– Imam ugovor sa klubom još godinu i po. Samo razmišljam o Partizanu. I ako budem odlazio jednog dana, želim da to učinim tako da svi budu srećni. I klub i ja.

Sa druge strane, sa Crvenom zvezdom je imao epiozodu za zaborav.

– Ne znam zbog čega je to bilo tako. Trudio sam se na svakom treningu da dam sve od sebe. Nisam se ljutio ni kada su mi predložili da odem u OFK Beograd. Bio sam željan da pokažem kvalitet koji posedujem. Ljudi koji me poznaju i veruju u mene nisu zaslužili da ih razočaram.

 Oumaru se odomaćio u Srbiji , prihvatio je domaću muziku, kao i hranu.

– Pesma koju volim da čujem u kafani je “Kafana je moja sudbina”. Postavio sam na fejsbuk-profil snimak kako pevam tu numeru Tome Zdravkovića. Nisam probao rakiju, ali ćevape jesam. Obožavam vaš pileći batak. Od dolaska u Srbiju zaljubio sam se u pileći batak – volim mnogo da ga jedem.