Nije retkost da fudbaleri sa ovih prostora pri kraju karijere sreću potraže na drugom kraju sveta, ali Dejan Damjanović je jedan od retkih čiji je prvi inostrani angažman bio na Istoku. Preko Al Ahlija za koji je odigrao samo osam utakmica stigao je u za njega obećanju zemlju – Južnu Koreju, a potom se obreo u najmnogoljudnijoj zemlji sveta – Kini.

Sezona u Inčonu donela mu je angažman u najveći tamošnji klub Seul za koji je u pet sezona odigrao 236 utakmica i postigao 136 pogodaka. Potom je usledila selidba u Kinu, ali kako on sam kaže uprkos svim uspesima u karijeri ostaje mala žal zbog toga što nikada nije odigrao “večiti derbi”.


– Možda ostaje žal što nisam odigrao makar jedan derbi. Mislim da sam zaslužio pre mnogih momaka, uz dužno poštovanje svih. Sa obe strane imam dosta prijatelja i ne mogu da kažem za koju bih se ja odlučio. Da me samo neko pozvao, dao mi šansu… Moj otac je bio Partizanova škola, ali ne mogu da kažem da bih odbio ni da me Zvezda pozvala. Nikad nisam osetio to, otišao sam u inostranstvo sa 26 godina. Ne mogu da se žalim što se karijera odvijala kako jeste, ali ne mogu i da kažem da mi nije krivo što makar na jedanom derbiju nisam izašao na Maraknu ili stadion Partizana. Ali možda dođem kao trener, ko zna…

intervju Kad smo već kod te teme imaš li trenerskih ambicija?

– Za sada ne. Toliko sam nervozan kada igram, mogu da mislim kakav bih bio da sedim sa strane i gledam 11 momaka kako igraju i ako nisam zadovoljan nekim kako bih reagovao. Za sada ne bih… Kada završim karijeru, tih godinu dana, znam šta ću i ako me uhvati kriza možda ću i probati. Mislim da bih mogao, svi kažu da imam osećaj za igrače, ali to ne znači ništa.

FOTO: HOTSPORT

FOTO: HOTSPORT

intervju Tvoj Peking Guan je ove sezone završio na četvrtom mestu u prvenstvu Kine, koliko si zadovoljan kako na ličnom tako i na klupskom planu?

– Za mene je sezona bila uspešna, ali za tim baš i ne. Očekivali smo borbu za titulu, ali kako je prolazila sezona realno smo mogli da očekujemo da budemo treći. U Ligu šampiona idu šampion i osvajač Kupa dok drugi i treći idu u kvalifikacije. Glupo smo izgubili neke bodove, ali dobro. Na individualnom planu je bilo sasvim dobro. Odigrao sam tridesetak utakmica, postigao dvadesetak golova. Još jedna dobra i kvalitetna sezona je iza mene. Trenutno sam na odmoru i čekam ponude.

intervju Ostaješ li u Kini ili imaš neke druge opcije?

– Mislim da neću ostati u Pekingu. Imam neke ponude za Kinu, ali ja bih da završim karijeru u Koreji. Voleo bi da se vratim u Seul jer to je moja kuća. Volim klub, ali moram da razmišljam i o porodici. Hoću da iskoristim dobru formu i dobre sezone koje su iza mene. Nadam se da će to da bude Koreja u poslednje dve godine igračke karijere.

(Izvor: Youtube/Seoul’s NO.27)

intervju Kada je u pitanju reprezentacija malo je nedostajalo da tvoja Crna Gora dođe makar do baraža za EURO u Francuskoj?

– Ovo je treći ciklus da smo baš blizu. Krenuli smo malo lošije, ali uspeli smo da se izborimo za šansu koju smo verovatno propustili protiv Rusije na tom meču u Podgorici koji je prekinut. Totalno smo zasluženo kažnjeni. Mene je u tom trenutku, kada je Akinfejev pogođen bakljom, bilo sramota što sam reprezentativac. Ti ljudi su se dva puta vraćali na teren da igraju utakmicu. Očekivanja su uvek velika, nekada malo i nerealna. Mi kada smo u punom sastavu to je i očekivano, ali čim nam nedostaje jedan ili dva igrača, a to su kao po pravilu bili Jovetić ili Vučinić, nastajao je problem. Ni Švedska bez Ibrahimovića nije isti tim i odgovorno tvrdim da bez njega ni oni ne bi stigli do baraža. Mislim da smo mogli malo više.

intervju Mogu li navijači reprezentacije Crne Gore da se nadaju da ćeš igrati i u narednom ciklusu, u kvalifikacijama za Mundijal u Rusiji.

– Ja sam svoje odradio maksimalno. Sad sam i u godinama, videću kakva je situacija. Još uvek se ne zna ništa. Kada se malo iskristališe situacija u Savezu u vezi novog selektora sešću sa čelnim ljudima i popričaćemo šta i kako dalje. Ako sam potreban tu sam, a ako ne opet je u redu. Ja sam uživao i uvek davao sve od sebe. Prepoznaju ljudi to kada ja posle 15 sati putovanja dođem tamo, igram 90 minuta, ginem na terenu. Poštuju me i cene zbog toga, kao i to što nikada nisam odbio poziv.

dejan-damjanovic-ruke

intervju Kada si zaigrao za Crnu Goru 2008. godine mogao si da biraš između tri reprezentacije jer tu su još bili Srbija u kojoj si odrastao i Bosna i Hercegovina u kojoj si rođen?

– Srbija je tada imala strhovito dobar napad, Bosna i Hercegovina takođe. Crna Gora mi je dala šansu i ja sam je oberučke prihvatio.

LIČNA KARTA

Ime i prezime: Dejan Damjanović
Datum i mesto rođenja: 27. jul 1981, Mostar
Mesto u timu: Napadač

Igračka karijera: – Sinđelić Beograd (33 utakmica/8 golova) – Železnik (13/0) – Sremčica (21/10) – Srem (8/0) – Bežanija (76/37) – Ranički NB (18/4) – Al Ahli (8/7) – Inčon (26/14) – Seul (236/143) – Điangcu Seinti (11/5) – Peking Guan (45/26)

Reprezentacija: Crna Gora (30/8)

intervju Malo je ljudi koji te pamte sa ovdašnjih terena, mada ima i onih koji se sećaju tvoje genracije koja je vrlo često bila tvrd orah i za najveće ovdašnje klubove Crvenu zvezdu i Partizan?

– Ovde sam igrao za Bežaniju koja je tada imala odličnu ekipu posle čega je pet ili šest igrača igralo za Zvezdu ili Partizan. I dalje sam u kontaktu sa pojedinim igračima iz tog tima. Možda sam ja najbolje prošao, a u tom trenutku je možda izgledalo da sam izabrao najgori put. Otišao sam u Koreju, nisam znao ništa o toj zemlji i tamošnjoj kulturi. Hteo sam da probam da zaradim nešto, a nisam imao previše izbora, već sam imao 26. godina. Ispostavilo se da sam ostao tamo devet godina i da sam prošao bolje od većine.

Dejan Damjanović je ušao u istoriju crnogorskog fudbala odnosno i dalje je rekorder u jednom segmentu, a evo i koji su mu najdraži golovi u reprezentativnoj karijeri.