U novogodišnjem intervjuu za HotSport, defanzivac Partizana Miroslav Vulićević otkrio je da njegov oporavak od teške povrede kolena teče po planu i da jedva čeka povratak na teren.

Kao nekadašnji kapiten Vojvodine, Vulićević je stigao u Partizan, pa je dovoljno kompetentan da govori i o tome kakva je razlika u pritisku kada se brane boje novosadskog kluba u odnosu na onaj u crno-belom dresu.


– Oporavak teče po planu. Bio sam nedavno na kontroli u Nemačkoj gde je doktor bio iznenađen, pošto su rezultati pokazali da idem tri nedelje u napred. Ne želimo da prognoziramo tačan povratak na teren, najvažnije je da sam u sigurnim rukama, i da će tim koji vodi računa o meni izabrati najiedalniji trenutak da se vratim u takmičarski pogon. Najvažnije da budem fizički i psihički spreman za povratak, a sasvim sigurno je da ću igrati ovog proleća – počinje Vulićević priču za naš portal.

U Vašoj priči je zanimljivo da ste u Partizan došli iz redova Vojvodine, kao dugogodišnji kapiten. Kako ste doneli tu tešku odluku s obzirom na to da je Vaš odlazak pogodio navijače novosadskih belo-crvenih?

Prošao sam toliko toga u Vojvodini, bio sam kapiten, na Karađorđu sam za četiri godine proživeo mnogo lepih trenutaka. Klub je bio fantastičan prema meni i mislim da sam i ja uzvratio na pravi način, da sam i dres i kapitensku traku nosio kako to zaslužuje Vojvodina. Ali, kao i u svem u životu, dođete do trenutka kada želite neki novi iskorak, da razmišljate i o porodici i šta je najbolje za dalju karijeru. Moja odluka je bila da je to prelazak u Partizan. Crno-beli se svake sezone bore za trofeje, igraju u Evropi, a posle ko zna, uvek postoji mogućnost odlaska u inostranstvo.

Smatraš li da je transfer u Partizan ili Crvenu zvezdu neophodan korak pre odlaska u neku jaču evropsku ligu? 

Partizan i Zvezda su brend u ovoj zemlji, dva najveća kluba, a Vojvodina je odmah iza njih. Vojvodina je imala sjajnu generaciju, naročito ona kada sam i ja igrao, ali su se mnoge stvari promenile nakon smrti Ratka Butorovića. U Srbiji je potpuno normalno da igrači koriste priliku da pređu u Partizan ili Zvezdu, jer su to klubovi koji su uvek u žiži, najviše su prisutni u medijima. Svaki igrač je na radaru, svaki pokret i samim tim je mnogo lakše otići u inostranstvo ukoliko igrač pruža dobre partije.

FOTO: HOTSPORT

FOTO: HOTSPORT

U Partizan si došao sa 29 godina, kao iskusan i oformljen igrač – koje su tvoje ambicije za nastavak karijere, imaš li neku ligu u kojoj bi posebno voleo da se oprobaš?

Profesionalac sam i samim tim ne favorizujem nijednu ligu, niti klub. Razmišljam samo o oporavku i da uhvatim svoj najbolji mogući ritam dok dođem do prave forme, a posle ćemo videti. A onda ako se pojavi neka ponuda, razmotriću je, ako ne, biću srećan da ostanem u Partizanu i da se borim za trofeje.

U Partizan Vas je doveo Marko Nikolić sa kojim ste imali odličnu saradnju u Vojvodini. Koje su njegove karakteristike kao trenera? 

Marko Nikolić je izuzetno posvećen svom poslu. U Vojvodini smo imali odličan odnos, mnogo smo pričali pošto sam bio kapiten. On uvek ima vremena za svakog igrača, da mu objasni šta tačno traži od njega. Izuzetno je veliki radnik, analizira protivnike, skautira, trudi se da svaki sitnicu dovede najbliže savršenstvu.

Vulicevic za HotSport

FOTO: HOTSPORT

Po Vašem mišljenju, ko su trojica najboljih igrača u Jelen Superligi?

Tu je sigurno Petar Škuletić, koji je eksplodirao ove jeseni. Golgeterski, a i što se tiče same igre u polju. Pored njega, tu je i Danko Lazović, koji je pokazao koliko znači na terenu. Treći je po mom mišljenju Enver Alivodić iz Vojvodine.

Spominje se njegov dolazak u Partizan, poznato je da ste upravo vas dvojica činili tandem kod Marka Nikolića kraj desne aut linije? 

Naravno da bih voleo. Imali smo dobru saradnju na terenu i van njega. Poznajem ga veoma dobro i mislim da bi bio pojačanje za Partizan.

Lična karta

Ime i prezime: Miroslav Vulićević Mesto i datum rođenja: 29. maj 1985. Leposavić Pozicija: Desni bek Klubovi: Bane (2002/03), Javor (2004-2009), Vojvodina (2009 – 2013), Partizan (2014 – )

Tri najbolja igrača sa kojim si igrao tokom karijere? 

Kada bih krenuo od svojih nekih početaka u JSL, kao član Javora, mnogo mi je pomogao štoper Milovan Milović. Igrao je odmah do mene, i od njega sam dosta naučio. I ovde je naravno Škuletić koji mi svojim kretanjem uvek pomogne da lakše pronađem rešenje u napadu. Potom tu je i Cvetković iz Jagodine, sa kojim sam isto igrao u Javoru. Mada, ima tu još dosta igrača…

Tri najbolja igrača na tvojoj poziciji na svetu? 

Majkon, Dani Alveš i naš Bane Ivanović.

Ko je zadužen za atmosferu u svlačionici Partizana, ko ima poseban smisao za humor? 

Ima dosta zanimljivih igrača. Kapiten Ilić je predvodnik za dobru atmosferu. Tu su i Voja Stanković, Petar Grbić, Nikola Ninković, ima jedno pet, šest igrača koji su uvek raspoloženi za šalu. Čim jedan započne, ostali se nadovežu i odmah krene da se podiže atmosfera.

A ko je najozbiljniji, surovi profesionalac? 

To je definitivno Nikola Drinčić. Ima uvek ozbiljan pristup, bez obzira da li je u pitanju trening ili utakmica.

Foto 21

FOTO: HOTSPORT

Šta bi poželeo sebi za Novu godinu?

S obzirom da sam iskusio tešku povredu, još više razmišljam o zdravlju. Svojoj porodici i sebi samom želim zdravlje. Sve ostalo može da se nadomesti radom. I, naravno, da Partizan ostane na ovoj poziciji.

hotsport.rs